Oduvek sam volela svoj rodjendan. Uvek je to specijalan dan ispunjen smehom, druženjem sa dragim ljudima, poklonima i slatkišima. Slatkiše naročito volim i oni su za mene uvek najvažniji deo slavlja. Kao mala bih odlazila na rodjendane i uvek sa nestrpljenjem iščekivala tortu jer nisam volela da jedem sendviče od francuskog hleba koji su tada bili jako popularni i svi su ih pravili. Nasuprot tome, većinu torti sam volela i zaista uživala u njima. Naročito volim kremaste torte kao i torte sa puno čokolade i lešnika, pa je upravo iz ovog razloga moja rodjendanska torta napravljena sa lešnicima.A ko ne voli tortu…
Dugo me nije bilo, znam, ali za to postoji nekoliko razloga. Leto je, previše je toplo i zaista već dugo nemam želju da provedem ni minut duže u kuhinji nego što je neophodno. Ali, jedan mnogo važniji i ozbiljniji razlog je taj što sam trenutno u četvrtom mesecu trudnoće i što prethodnih meseci zaista nisam imala snage da bilo šta spremam. Bez obzira na to koliko sam mislila da me trudnoća neće mnogo pogoditi, da ću nastaviti da vežbam i da se hranim kao i ranije, moram da priznam da nije bilo baš potpuno tako. U teretanu jesam išla, doduše redje…
Da li znate kako miriše sneg? Ne, nije to samo miris, to je mešavina mirisa, boja i nekog posebnog raspoloženja pred praznike, kada imate utisak da ste magijom preneseni u neko od snegom zavejanih tipičnih sela sa Božićnih čestitki. Na sneg miriše kada je napolju toliko hladno da svi ubrzavaju korak kako bi što pre pobegli sa ulice i stigli u svoje tople domove, kada se napolju oseća miris drva koja gore u kaminu, a sa terasa i prozora nas pozdravljaju svečano okićene jelke. Miris snega za mene je miris sreće i detinjstva, pa me udari tako neka nostalgija i setim…
Da li ste primetili da, kako se bliže Božić i Nova godina, počnu sa svih strana da nas bombarduju idejama za poklone, zaslepljuju nas blještavi izlozi, u prodavnicama sa svih raftova sijaju ukrasni papiri bombonjera? Za neke je decembar jedno od najlepših perioda jer sve sija nekim novim sjajem i ljudi su raspoloženiji zbog predstojećih praznika i slobodnih dana koje će provesti sa svojim porodicama, dok je za druge ovaj period stresan jer, pored posla na kome provedu gotovo čitav dan, slobodno vreme moraju da provedu po tržnim centrima, tražeći poklone za svoje najbliže. Koliko god se trudili da ignorišemo to…
Početak srednje škole je vreme kada devojčice počnu prvi put da razmišljaju o dijeti i zdravoj ishrani, bez obzira na to što im, realno, nikakva dijeta nije potrebna u tim godinama. Tako smo najbolja drugarica i ja, negde pred kraj osnovne a na početku srednje škole, počele da skupljamo sa svih strana dijete poznatih ličnosti (koje su se tada, za razliku od danas, mogle naći samo u časopisima ili knjigama) i trudile se da ih se doslovno držimo kako bismo za tri dana skinule baš ta tri nepostojeća kilograma viška kojima smo se opterećivale. Uopšte ne moram da napominjem kako smo,…
Svi dobro znate taj savršeni ukus lešnika i kakaoa koji Nutela ima i, ako ste kao ja iz generacije koja je odrastala na Eurokremu u vreme sankcija, znate dobro da se Nutela malo kasnije pojavila i bila prilično skupa za naše uslove, odredjujući se, na taj način, kao nešto nedostižno i vredno što se može jesti samo u posebnim prilikama. Taj osećaj nas celog života prati i, bez obzira na to što sada, kao odrasli ljudi, možemo sebi priuštiti Nutelu u svakom trenutku, ona će zauvek ostati ono nedostižno savršenstvo, nešto što za sve nas ima posebnu vrednost. S obzirom na to su…
Nekada sam obožavala kravlje mleko. Kada kažem obožavala, mislim na to da sam pila i do litar mleka dnevno. Svaki dan. Obično nisam pila čisto mleko već belu kafu, dakle filter kafu u koju sam dodavala ogromne količine mleka. Nešto slično kafi u Starbaksu. Ja zaista volim njihovu kafu iako mnogi smatraju da je precenjen, bez razloga popularan, nezdrav i tako dalje. Slažem se da postoje mnogi dodaci poput sirupa i veštačkih aroma koji nisu zdravi i da kafe koje to sadrže koštaju i imaju kalorija kao ceo obrok. Ali, uvek možete izabrati najobičniji late koji ima samo kafu i mleko a…
Napolju je neko čudno vreme, nije ni potpuno oblačno, a ni vedro. Jedan je od onih dana kada mi treba malo dodatne energije da bih popravila svoje raspoloženje, kada mi treba malo više voća i vedrih boja… A ima li ičeg boljeg za popravljanje raspoloženja na početku jeseni od jarko žutog šejka od manga? To je kao da ste dobili leto u šolji. Mmmm, ništa lepše. Istini za volju, kada sam prvi put probala mango, ukus me je podsetio na ukus peršuna. Onome ko ga obožava biće smešno, ali zaista je tako bilo. Nisam želela da ga jedem dugo nakon toga. Ali, mislim da…
Obožavam lešnik! Ukoliko bih morala da biram od kog ću koštunjavog voća uvek praviti slatkiše, bez imalo razmišljanja bih se odlučila za njega. Ima nečega u tom savršenom ukusu što me svaki put iznova oduševi. Lešnik stavljam bukvalno u sve, u musli, ovas potopljen preko noći, štanglice, šejkove, torte… Nekada bukvalno nisam mogla da zamislim doručak bez krema od lešnika ali, nažalost, svi ti kremovi su prepuni šećera i imaju jako mali procenat lešnika i uglavnom je ono što im daje ukus veštačka aroma. Tek kada probate namaz napravljen isključivo od lešnika, shvatićete o čemu govorim. Taj kremasti i pravi ukus…
Koliki je procenat vas koji ne volite čokoladu? Mali, pretpostavljam. Kada bih govorila u ime svih žena ovog sveta iz svog ugla, rekla bih da takve osobe ne postoje. Kako neko može da ne voli to savršenstvo koje nam je toliko puta skrenulo misli sa važnog ispita, otkaza na poslu ili neuzvraćene ljubavi? Ali, znam da ima dosta devojaka i žena koje jednostavno ne dele moju ljubav prema čokoladi i to je sasvim Ok. Neko jednostavno ne voli ukus šećera a neko izbegava da uopšte kupi čokoladu zbog toliko puta spominjane griže savesti koja je medju nama ženama na vrlo visokom…
