Šta je vaša definicija raja?Ako ste pomislili na široke plaže, tirkizno more, blagi vetar i koktel u ruci, onda ćete taj raj lako naći na Arubi. Ako ste pomislili na avanturu, adrenalin, teško prohodni, kameniti put, stenovite obale i nemirno more, i to ćete tamo naći. Ako želite da uživate u zanimljivim grafitima pa onda skoknete na kupanje do obližnje plaže, i to je moguće. Aruba nudi toliko toga i za svakoga se nešto može naći.A kako sam je ja doživela otkrićete u ovom videu.Ukoliko želite da saznate više o Arubi, putopis možete pročitati ovde.
Neka putovanja, iako kratka, umeju da ostave neizbrisiv trag u sećanju i izmame osmeh svaki put kada ih se setite. Ibica i Formentera su ostrva sa nestvarno lepim plažama, kristalno čistom, tirkiznom vodom i belim peskom, gde su zabava i mir nekako savršeno uklopljeni, gde je sve okrenuto uživanju i dobrom provodu a opet na većini plaža vlada mir i spokoj, bez obzira na količinu turista. Obožavam da nakon putovanja napravim video putopis jer je to nešto što će me zauvek podsećati na mesta koja sam posetila i na prelepe slike koje će možda nekada izbledeti u mojim sećanjima…
Dobrodošli u Klermon Feran grad za koji, verujem, nije čulo puno ljudi. Bar, iz mog iskustva, na pomen njegovog imena Francuzi se mršte i pitaju zašto sam uopšte živela tamo a stranci obično nisu ni čuli za njega. Tek kada objasnim da je Klermon sedište fabrike guma Mišelin, klimaju glavom jer su, naravno, za Mišelin svi čuli. Nedavno sam videla promo snimak turističke organizacije grada i uhvatila me je nostalgija. Pre skoro 7 godina otišla sam iz ovog grada u kome sam živela godinu dana, otišla sam zauvek, bez namere da se ikada vratim. Snimak me je podsetio na dane provedene…
Preko 100 km kanala koji se protežu oko centra grada koji izgleda kao potkovica, zgrade iz XVI koje više podsećaju na Božićne kolače sa djumbirom, visoke i uske, sa ogromnim prozorima, bezbroj biciklista koji jure ne obraćajući pažnju na prolaznike, romantična atmosfera, miris marihuane, oblačno nebo i bezbroj turista, sve to je Amsterdam, predivni grad na severozapadu Evrope. Opušteni Holandjani pustiće vas da na trenutak zavirite u njihove domove jer zavesa na prozorima gotovo da nigde nema, shvatićete da u gradu biciklisti imaju potpunu prednost jer ćete se više plašiti njih nego automobila, moći ćete da vidite kako izgleda frizerski salon…
2.07.2016.Imerovigli –Znaš, zamislila sam želju, rekla sam mu. Poželela sam da ovaj trenutak potraje zauvek, da se izgubimo u vremenu i ostanemo zarobljeni na ovom savršenom mestu, kao dva slučajna prolaznika uhvaćena na fotografiji.Nije ništa odgovorio, samo se još bliže primakao ogradi terase, kao očaran plavetnilom mora i neba koji su se negde tamo daleko stapali sa horizontom.-Misliš da ćemo se još nekada vratiti ovde? upitala sam.-Naravno, odgovorio je. Jednog dana, kada budemo imali nekih 60 godina, iznajmićemo sobu u hotelu sa najlepšim pogledom na liticu i još jednom ćemo doživeti magiju Santorinija.-A do tada? upitala sam opet.-Do tada ćemo tražiti…
Dugo nisam pisala o Barseloni, tačnije, gotovo da uopšte nisam pisala o njoj. Čini mi se da je lakše, nakon posete nekom drugom gradu, da napišem tekst, podelim fotografije i napravim video, jer sam puna utisaka i želim da što pre opišem sve ono što sam doživela za tih nekoliko dana. Ali, kada živite u nekom gradu, stvari postanu malo drugačije. Posle nekog vremena, grad prestanete da posmatrate očima turiste i, malo po malo, počnete da ga doživljavate kao svoj. Vremenom prestanete da, prolazeći pored glavnih turističkih atrakcija, zadivljeno gledate u njih jer postanu deo vaše svakodnevice i zaboravite da su uopšte…
Koliko ste samo puta čuli da se o nekom mestu govori kao o “raju na zemlji”? Obično se misli na ostrva u Karipskom moru, tirkizno zelenu boju mora, gotovo bele puste plaže i nebo bez oblaka. Nažalost, još uvek nisam imala priliku da boravim na Karibima, ali mislim da nema potrebe da idemo toliko daleko da bismo pronašli raj. Toliko je magičnih mesta u Evropi da jedan život verovatno nije dovoljan da sve obidjemo. Danas sam želela da provedemo zajedno četrdeset tri sekunde u onome što za mene predstavlja raj, mestu Imerovigli, jednom od gradića na litici Santorinija. Nadam se da će…
Tramvaj broj 28 pretvorio se u simbol Lisabona pa sam, i pre nego što sam ga posetila, znala da tamo postoji neki čuveni tramvaj kojim se treba voziti i ispred koga se morate slikati. Čudno je kako neke stvari postanu simbol jednog grada i kako, zbog preteranog marketinga, ono što je nekada bilo autentično, počne da se banalizuje. To važi i za vožnju ovim tramvajem koji je, inače, jako simpatičan. Radi se o tramvajima iz dvadesetih godina prošlog veka koji su ostali potpuno autentični iznutra i vožnja u njima bi bila jako prijatna da nema toliko turista koji u redovima čekaju na svakoj stanici.…
Ah! mali prinče, razumeo sam, najzad, tvoj mali život pun sete. Uživanje u blagim sunčevim zalascima bilo je dugo vremena jedina tvoja razonoda. Ovu novu pojedinost saznao sam četvrtog dana ujutru, kad si mi rekao:Veoma volim zalaske sunca. Hajdemo da gledamo sunčev zalazak…Ali, treba čekati…Šta treba čekati?Čekati da sunce počne da zalazi.Bio si najpre vrlo iznenadjen, a zatim si se nasmejao samom sebi. I rekao si mi:Stalno mislim da sam kod kuće!Doista. Kada je u Sjedinjenim Američkim Državama podne, ceo svet zna da u Francuskoj sunce zalazi. Bilo bi dovoljno preleteti za minut u Francusku da bismo prisustvovali sunčevom zalasku. Na…
