Proleće je stiglo i promene se vide na svakom koraku, u plavetnilu neba, ozelenelom drveću i blagom vetru koji nam miluje kožu. Iako se u Barseloni neka velika razlika u izgledu drveća tokom godine gotovo da i ne vidi u nekim delovima grada, postoji neki miris i sama energija koju proleće nosi sa sobom. Čini mi se da tada sve dobije neki drugi sjaj i novi izgled i sve iznenada deluje mnogo lepše. Pred sam dolazak proleća većina nas naprasno odlučuje da počne da se hrani zdravo, jede više voća i povrća i počne da vežba. Što se mene lično tiče,…
Danas sam se opet vratila u Amsterdam. Toliko me je očarao da mu se vrlo često vraćam u mislima i, šetajući njegovim kanalima, bivam prenesena u zlatni XVII vek kada je ovaj grad bio na vrhuncu moći. Pred mojim očima nižu se slike iz prošlosti dok pokušavam da vešto izbegnem bicikliste koji jure ka meni bez ikakve namere da uspore ili da se, ne daj Bože, zaustave. A onda, kada se umorim od šetnje i užurbanog grada, spas pronalazim u veganskoj poslastičarnici sa ogromnim izlogom koji gleda na kanal i naručujem veliko parče veganske Snikers torte. Mmmm kakvo uživanje… Vraćam se iz…
Hristos Voskrese!Vreme toliko brzo leti da je, evo, već Uskrs a kao da je još juče bio Božić. Kao i pred Božić, u poslednje vreme svuda sam vidjala dekoraciju, ovog puta Uskršnju, žute piliće, Uskršnje zečeve, i čokoladna jaja da prosto nisam mogla da ne poželim tu divnu dekoraciju u svojoj kući. Zato sam, ponesena Uskršnjim duhom, kupila ukrase za jaja koji su u stvari kartončići koji predstavljaju različite životinje u koje treba ubaciti jaja i nalepiti im uši, njuške i oči. Prilično detinjasto s moje strane, ali je preslatko, kao što možete videti na slici. Inače, moram da priznam da…
Konačno nam je stiglo proleće. Znam, znam vrlo dobro da ne treba protraćiti život čekajući vikend, odmor i proleće i da treba uživati u svakom trenutku, ali ne mogu da zaustavim osmeh i sreću koja me obuzme kada vidim plavo nebo, bele pupoljke i osetim blag dodir vetra na licu. Tako da, izvinjavam se svima što traćim život čekajući ali, drago proleće, toliko dugo sam te čekala, hvala ti što si konačno stiglo! Sa prolećem stižu i velike količine jagoda koje obožavam i ono što najčešće pripremam sa njima su zdravi šejkovi i poneka torta, a danas sam odlučila da probam da ih ubacim…
Moram da vam priznam da sam poslednjih meseci jela gotovo svaki dan isti doručak. Ne znam da li je zbog toga što sam postala dosadna i potpuno nekreativna, zato što sam lenja ujutru ili, jednostavno, jer je ovaj doručak za mene savršenstvo i nema potrebe da ga menjam. Naime, radi se o doručku koji se sastoji iz nekoliko slojeva, kao što sam već pokazala u nekim prethodnim receptima, pa samim tim se može napraviti i više različitih kombinacija u zavisnosti od sastojaka koje imate u kuhinji. Ipak nisam toliko nekreativna izgleda 🙂Kada pravim ovaj doručak obično kao prvi sloj stavim jogurt (najviše volim grčki…
Proleće nam polako već stiže a sa njim i mnogo nezaboravnih trenutaka provedenih napolju, mnogo novih majica, haljinica i kratkih pantalona… Lepo vreme donosi i novu energiju koja nas tera da provedemo što više vremena napolju, da vežbamo, unosimo više voća i povrća i izgledamo bolje. Verujem da je dosta vas, kao i ja, već napravilo plan vežbanja i ishrane kako biste ove godine zablistale u svom najboljem izdanju i konačno ušle u one farmerke koje već dugo čuvate u ormanu. Zato, hajde da počnemo što pre sa vežbanjem i detoksikacijom organizma kako bismo što pre bile spremne za lepo vreme. Danas vam predstavljam jedan veoma…
Oduvek volim Italiju. Nekako na samu pomisao na tu zemlju mi zaigra srce i spremna sam da ovog trenutka uskočim u avion i odem u bilo koji njen grad, da u nekom baru s nogu popijem latte macchiato i izgubim se lutajući nepoznatim ulicama. Ima nečega u tom jeziku koji podseća na pesmu, u vazduhu u kome vlada haos, vika i buka, u njihovim picama i pasti i kremastim i tako neodoljivim slatkišima. Kažem reč Italija i već osetim miris kafe, one prave, italijanske kafe u kojoj se uživa, kafe sa kojom se ne može meriti nijedna druga. Kafu sam zaista…
Ne znam da li se neko od vas seća jedne od prvih reklama za Rafaelo u kojoj balerina igra u pozorištu, a onda joj, na kraju predstave, dečko poklanja kutiju Rafaela. I ja je se sećam kao kroz maglu, ali znam da je bila jedna od lepših reklama koje su se tada emitovale, a i Rafaela se sećam kao jednog od prvih boljih slatkiša koji su došli na naše prostore. Ja nisam nešto specijalno volela kokos ali me je oduševljavao ukus krema kojim je loptica napunjena, kao i badem koji se nalazi unutra. Kao detetu, ta reklama mi je bila potpuna…
Dugo nisam jela Jafu, u stvari i ne pamtim kada sam je poslednji put jela. Ali, i dalje pamtim ukus želatina u sredini kolača koji sam uvek čuvala za kraj i lagano topila u ustima. Da, znam da znate o čemu pričam, svi smo to radili kao klinci 😉 Jafu sam nekada mnogo volela ali sam nekako potpuno zaboravila na nju, sve do pre nekoliko dana kada sam je se slučajno setila i odlučila da probam da napravim njenu zdraviju verziju. U poslednje vreme imam neku maniju da pravim zdravije verzije svih poznatih slatkiša koje sam volela, a više ne kupujem.…
Pravu ljubav prepoznaćete odmah, pri prvom susretu, u prvom osmehu i sjaju u očima. Prava ljubav neće nikada tražiti izgovore, opravdanja, prepoznaćete je po tome što uliva poverenje, daje snagu i želju da se borite. Prava ljubav će vam pomoći da prodjete kroz najteže trenutke, stojeći uz vas, čvrsto vas držeći za ruku i ne dajući vam da oborite glavu, izgubite snagu ili odustanete. Razumećete se, bez ijedne reči, onda kad vam se pogledi sretnu, oči će vam pokazati kako se oseća, a njeno ćutanje će više govoriti od hiljadu reči. Prava ljubav će uvek biti tu, spremna da ćuti kada…
