Spremite se za nešto potpuno slatko i očaravajuće. S obzirom na to da nam se bliže praznici, a u Holandiji je sve okićeno još od polovine oktobra, praznična euforija me je uhvatila ranije nego obično, a rezultat su ovi novogodišnji kolačići.I sami znate koliko volim kombinaciju lešnika i kakaoa, kao i da dosta mojih recepata imaju ove sastojke, tako da ni ova novogodišnja poslastica nije mogla da prodje bez njih. U pravljenju mi je, naravno, pomagao Jan, odnosno njegovo je bilo da se zanima premeštajući čokoladne bombonice sa jedne jelke na drugu. Ne mogu da vam opišem koliko je njemu zabavno…
Prošlo je toliko vremena od moje poslednje objave, da sam već nekoliko puta razmišljala o tome da prestanem da pišem blog. Obaveza je sve više, a vremena sve manje, tako da su mi recepti uglavnom poslednja stvar na pameti. Moram vam priznati da prilično zabušavam što se spremanja tiče otkako smo se preselili u Holandiju jer je ovde izbor zdrave hrane ogroman, tako da gotovo nemam potrebe ništa da pravim jer većinu stvari mogu da kupim u marketu. Puter od lešnika sam poslednji put pravila dok sam živela u Barseloni, raw torte takodje, kao i energetske kuglice i štanglice, bukvalno sve…
Oduvek sam volela svoj rodjendan. Uvek je to specijalan dan ispunjen smehom, druženjem sa dragim ljudima, poklonima i slatkišima. Slatkiše naročito volim i oni su za mene uvek najvažniji deo slavlja. Kao mala bih odlazila na rodjendane i uvek sa nestrpljenjem iščekivala tortu jer nisam volela da jedem sendviče od francuskog hleba koji su tada bili jako popularni i svi su ih pravili. Nasuprot tome, većinu torti sam volela i zaista uživala u njima. Naročito volim kremaste torte kao i torte sa puno čokolade i lešnika, pa je upravo iz ovog razloga moja rodjendanska torta napravljena sa lešnicima.A ko ne voli tortu…
Naša druga godišnjica braka bila je prošle godine u junu. Prosto ne mogu da verujem da je već prošlo toliko vremena, ali Jan već ima vuše od godinu dana, tako da je to najbolji dokaz o tome koliko vreme brzo prolazi. Vraćala sam se mislima često u 2016. godinu i na dan naše svadbe koji je bio jedan od najdivnijih dana u mom životu. Bila sam okružena najdražim ljudima od kojih mnoge nisam videla nekoliko godina. Bilo je tu ljudi iz moje osnovne i srednje škole, fakulteta, kao i onih koje sam upoznala u zemljama u kojima sam živela. Dekoracija je…
Ukoliko je bilo koja čitateljka mog bloga bila na kraju devetog meseca trudnoće zimi, onda savršeno razume koliko je svaki dan koji prodje u iščekivanju porodjaja dosadniji od prethodnog. Kao prvo, napolju je hladno, duva vetar, često pada kiša ili sneg i to dodatno ubija želju da izadjete napolje i prošetate. Ukoliko tome dodam nikad veći stomak i 14 kg više, bolove u donjem delu ledja, priznaćete da slika nije baš najlepša. Ipak, smatram sebe srećnom jer zaista nisam imala nekih većih poteškoća u trudnoći, čak sam u stanju da i dalje vežbam bez nekog naročitog napora jer bolovi u ledjima…
Svake godine početkom januara pojavi se bezbroj tekstova o tome kako je nova godina trenutak da se oslobodimo starih, loših navika i vreme da se okrenemo sebi i donesemo odluke koje će imati pozitivan uticaj na naše živote. Ne znam koliko dugo ste vi u stanju da se držite novogodišnjih odluka ali kod mene sve to zavisi od trenutnog raspoloženja i okolnosti. U svakom slučaju, prelazak iz jedne godine u drugu definitivno jeste vreme kada se većina nas zamisli nad svojim životom i čvrsto odluči da je vreme da se nešto menja, bez obzira na to da li namerava da nešto…
Otkako sam jutros otvorila oči osećam neku nezadrživu želju da putujem, da lutam nepoznatim ulicama dok mi od umora ne otkažu noge, da fotografišem zanimljive zgrade i prolaznike, da na svakom brdu nadjem savršeno mesto sa pogledom na grad i probam njihov najpoznatiji slatkiš. Srećan je onaj ko putuje, ko je obišao više različitih kontinenata, onaj ko se popeo na Maču Pikču, surfovao u Australiji, obišao piramide u Egiptu, ronio na Baliju, popio kafu u Italiji i proveo dan na Menhetnu. Srećan je i bogat. Putovanja vraćaju u život, uče važnim životnim lekcijama, stavljaju na probu našu snalažljivost, sposobnost komunikacije i…
Poželim da napišem par reči o njoj, počnem da pišem pa stanem, pročitam i, nezadovoljna rezultatom, obrišem sve. Ponovo napišem par rečenica, pročitam i obrišem… Nezadovoljna sam jer ne mogu naći prave reči da opišem to savršenstvo, to, za mene, blago, koje mi je toliko puta pomoglo da se izborim sa stresom i tugom. Da, u pitanju je čokolada, kao što svi pretpostavljate.U današnje vreme, kada je izbor toliko veliki da smo prosto izgubljeni u moru svega, kada je sve toliko obezvredjeno i kvalitet toliko snižen a laži prehrambenih kompanija o poreklu proizvoda sve više izlaze na svetlo dana, prosto ne…
Danas sam se opet vratila u Amsterdam. Toliko me je očarao da mu se vrlo često vraćam u mislima i, šetajući njegovim kanalima, bivam prenesena u zlatni XVII vek kada je ovaj grad bio na vrhuncu moći. Pred mojim očima nižu se slike iz prošlosti dok pokušavam da vešto izbegnem bicikliste koji jure ka meni bez ikakve namere da uspore ili da se, ne daj Bože, zaustave. A onda, kada se umorim od šetnje i užurbanog grada, spas pronalazim u veganskoj poslastičarnici sa ogromnim izlogom koji gleda na kanal i naručujem veliko parče veganske Snikers torte. Mmmm kakvo uživanje… Vraćam se iz…
Hristos Voskrese!Vreme toliko brzo leti da je, evo, već Uskrs a kao da je još juče bio Božić. Kao i pred Božić, u poslednje vreme svuda sam vidjala dekoraciju, ovog puta Uskršnju, žute piliće, Uskršnje zečeve, i čokoladna jaja da prosto nisam mogla da ne poželim tu divnu dekoraciju u svojoj kući. Zato sam, ponesena Uskršnjim duhom, kupila ukrase za jaja koji su u stvari kartončići koji predstavljaju različite životinje u koje treba ubaciti jaja i nalepiti im uši, njuške i oči. Prilično detinjasto s moje strane, ali je preslatko, kao što možete videti na slici. Inače, moram da priznam da…
