Oduvek volim Italiju. Nekako na samu pomisao na tu zemlju mi zaigra srce i spremna sam da ovog trenutka uskočim u avion i odem u bilo koji njen grad, da u nekom baru s nogu popijem latte macchiato i izgubim se lutajući nepoznatim ulicama. Ima nečega u tom jeziku koji podseća na pesmu, u vazduhu u kome vlada haos, vika i buka, u njihovim picama i pasti i kremastim i tako neodoljivim slatkišima. Kažem reč Italija i već osetim miris kafe, one prave, italijanske kafe u kojoj se uživa, kafe sa kojom se ne može meriti nijedna druga. Kafu sam zaista…
Ne znam da li se neko od vas seća jedne od prvih reklama za Rafaelo u kojoj balerina igra u pozorištu, a onda joj, na kraju predstave, dečko poklanja kutiju Rafaela. I ja je se sećam kao kroz maglu, ali znam da je bila jedna od lepših reklama koje su se tada emitovale, a i Rafaela se sećam kao jednog od prvih boljih slatkiša koji su došli na naše prostore. Ja nisam nešto specijalno volela kokos ali me je oduševljavao ukus krema kojim je loptica napunjena, kao i badem koji se nalazi unutra. Kao detetu, ta reklama mi je bila potpuna…
Dugo nisam jela Jafu, u stvari i ne pamtim kada sam je poslednji put jela. Ali, i dalje pamtim ukus želatina u sredini kolača koji sam uvek čuvala za kraj i lagano topila u ustima. Da, znam da znate o čemu pričam, svi smo to radili kao klinci 😉 Jafu sam nekada mnogo volela ali sam nekako potpuno zaboravila na nju, sve do pre nekoliko dana kada sam je se slučajno setila i odlučila da probam da napravim njenu zdraviju verziju. U poslednje vreme imam neku maniju da pravim zdravije verzije svih poznatih slatkiša koje sam volela, a više ne kupujem.…
Pravu ljubav prepoznaćete odmah, pri prvom susretu, u prvom osmehu i sjaju u očima. Prava ljubav neće nikada tražiti izgovore, opravdanja, prepoznaćete je po tome što uliva poverenje, daje snagu i želju da se borite. Prava ljubav će vam pomoći da prodjete kroz najteže trenutke, stojeći uz vas, čvrsto vas držeći za ruku i ne dajući vam da oborite glavu, izgubite snagu ili odustanete. Razumećete se, bez ijedne reči, onda kad vam se pogledi sretnu, oči će vam pokazati kako se oseća, a njeno ćutanje će više govoriti od hiljadu reči. Prava ljubav će uvek biti tu, spremna da ćuti kada…
Poslednjih dana dešavalo mi se da, bez obzira na to što sam bezbroj puta svima objasnila da pravoslavni Božić nije istog dana kada i katolički, već u januaru, svi su mi ga propisno čestitali 25. decembra. Odlučila sam da na njihovo: “Srećan Božić”, odgovorim sa: “Hvala!” Bez daljeg objašnjavanja. Posle nekoliko godina života u inostranstvu čini mi se da se svi, manje-više, naviknu na praznike države u kojoj žive i počnu da ih obeležavaju zajedno sa svojima. Tako poslednjih godina i sama pripremam svečaniju večeru za oba Božića i osećala bih se prazno da ne proslavim i taj dan koji svi…
Od malena sam odbijala da jedem šargarepu iako su mi svi stalno govorili kako je dobra za vid, kako, eto, Duško Dugouško voli šargarepu, kako je zečevi koje smo čuvali obožavaju. Uzalud. Nisam nikada htela ni da je probam. Nisam nikada bila luda za povrćem, što je prilično loše, znam, svi mi to konstantno ponavljaju. Sve ja to odlično razumem, jedini problem je što ne mogu nikako sebe da nateram da neke stvari pojedem, bez obzira na to koliko su zdrave, dobre za ovo ili ono ili su nekome ukusne. Ali, našla sam način da, nešto što ranije ne bih ni pomislila…
Da li ste primetili da, kako se bliže Božić i Nova godina, počnu sa svih strana da nas bombarduju idejama za poklone, zaslepljuju nas blještavi izlozi, u prodavnicama sa svih raftova sijaju ukrasni papiri bombonjera? Za neke je decembar jedno od najlepših perioda jer sve sija nekim novim sjajem i ljudi su raspoloženiji zbog predstojećih praznika i slobodnih dana koje će provesti sa svojim porodicama, dok je za druge ovaj period stresan jer, pored posla na kome provedu gotovo čitav dan, slobodno vreme moraju da provedu po tržnim centrima, tražeći poklone za svoje najbliže. Koliko god se trudili da ignorišemo to…
Danas nisam imala ništa slatko u kući što je za mene prilično čudno s obzirom na to da uvek imam nešto u frižideru ili u kuhinjskim elementima. U stvari, imala sam namaz od urmi u frižideru koji sam napravila pre nekoliko dana i banane koje sam kupila juče. Razmišljala sam šta bih mogla od toga da napravim i…Pogodak! Zdravi Snikers zalogajčići su mi pali na pamet. Znam da zvuče kao nešto neverovatno ukusno i, verujte, jesu!Mnogo mi se svidja ta kombinacija banane, namaza od urmi, kikirikija i čokolade. Ovi zalogajčići su prosto neodoljivi, toliko da sam ih slikala i poslala whatsapp…
Koliki je procenat vas koji ne volite čokoladu? Mali, pretpostavljam. Kada bih govorila u ime svih žena ovog sveta iz svog ugla, rekla bih da takve osobe ne postoje. Kako neko može da ne voli to savršenstvo koje nam je toliko puta skrenulo misli sa važnog ispita, otkaza na poslu ili neuzvraćene ljubavi? Ali, znam da ima dosta devojaka i žena koje jednostavno ne dele moju ljubav prema čokoladi i to je sasvim Ok. Neko jednostavno ne voli ukus šećera a neko izbegava da uopšte kupi čokoladu zbog toliko puta spominjane griže savesti koja je medju nama ženama na vrlo visokom…
„Life is short, eat the dessert first.“„Život je kratak, prvo pojedi desert.“Jacques Torres Danas mi je trebalo nešto slatko, neki kremasti a zdravi kolač koji se jede bez griže savesti jer, kada obožavate slatkiše kao ja, a prešli ste tridesetu, shvatite da prevelike količine šećera nisu zdrave za organizam, liniju i, već pomenutu, grižu savesti. Previše puta se desilo da ne pojedem ništa slatko i po nedelju dana a onda se prejedem čokoladom i upropastim sav trud da se hranim zdravo. Potpuno besmisleno, znam. Pre godinu i po dana potpuno sam promenila način ishrane. Ne baš preko noći ali u roku od nedelju dana. I to kako? Tražeći…
