Dugo nisam pisala o Barseloni, tačnije, gotovo da uopšte nisam pisala o njoj. Čini mi se da je lakše, nakon posete nekom drugom gradu, da napišem tekst, podelim fotografije i napravim video, jer sam puna utisaka i želim da što pre opišem sve ono što sam doživela za tih nekoliko dana. Ali, kada živite u nekom gradu, stvari postanu malo drugačije. Posle nekog vremena, grad prestanete da posmatrate očima turiste i, malo po malo, počnete da ga doživljavate kao svoj. Vremenom prestanete da, prolazeći pored glavnih turističkih atrakcija, zadivljeno gledate u njih jer postanu deo vaše svakodnevice i zaboravite da su uopšte…
Nica je jedan od gradova koje sam oduvek želela da posetim. Italijanski duh, kristalno plavo more, uske uličice starog grada prepune ljudi, bašte živopisnih restorana na malim trgovima u italijanskom stilu, sve su to bile asocijacije za ovaj prelepi grad na jugoistoku Francuske. Znate onaj osećaj kada zamišljate neki grad i, koliko god da je bio savršen u vašoj glavi, u stvarnosti izgleda mnogo lepše? Upravo je to bio slučaj sa mojom slikom Nice. Uspete da zamislite delić grada na osnovu fotografija ali duh je ono što se mora osetiti. Suvišno je reći da je poseta Nici bila jedno od mojih najlepših…
