“Ibica je postala popularna šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada su bogataška deca odlučila da se baš na ovom ostrvu “osamostale” i žive daleko od roditelja. A da li znate kako je nastala čuvena i najstarija diskoteka Amnezija? Tako što je to bila kuća jednog od tih bogataša koji je u početku organizovao žurke za svoje prijatelje. Vremenom je na žurke dolazilo sve više i više nepoznatih ljudi koji bi mu popili svo piće pa je tako došao na ideju da počne da naplaćuje piće i vremenom se kuća pretvorila u diskoteku.” završio je priču David, vlasnik male, ali veoma simpatične poslastičarnice Raw to go koja prodaje zdrave kolače, vrlo slične onima koje ja pravim. Druželjubiv i oran za razgovor, dao nam je vrlo korisne informacije o Ibici i Formenteri, ne samo o plažama koje treba obavezno posetiti već i životu na ostrvu. Ibica je bila naseljena Feničanima još 654. godine pre nove ere, padala je u ruke Grcima, Rimljanima, Vizantincima, Maurima, da bi je na kraju osvojio kralj Aragona Džejms I i proterao muslimane. Ono što je možda najinteresantnije je činjenica da je ostrvo poznato većinom po žurkama i brojnim DJ-evima koji ga posećuju, a ne toliko po prelepim plažama i uvalama kojima obiluje. Većina turista koji posete Ibicu su porekom Englezi, Nemci i Italijani, mladi ljudi koji na ostrvo dolaze samo sa jednim ciljem-da se što bolje provedu. Dakle, ostrvo ima svoje dve strane, plaže, prirodu, mala tipična sela koja treba obići i, sa druge strane, burni noćni život sa najpoznatijim svetskim DJ-evima. Koju god stranu da odaberete, teško ćete napraviti grešku.
Fotografija: Jovana Kostić
Do Ibice, naročito u sezoni, postoji ogroman broj letova, prvenstveno iz Evropske Unije i turisti uglavnom odsedaju u gradu Ibica ili Sant Antoniju. Ibica je najveći grad na ostrvu koji se sastoji iz stare luke sa utvrdjenjem, koja je pod zaštitom Uneska, i novijeg dela grada. Utvrdjeni stari deo grada je presladak. Male, uske, bele kuće tesno su pribijene jedna uz drugu, ukrašene cvećem, sa obaveznim plavim vratima i prozorima. Kada sa vrha utvrdjenja posmatrate grad, dominiraju bela i neka bledo roze boja kuća i zgrada u kontrastu sa plavetnilom mora. Uske ulice blokiraju buku spolja i otvaraju vrata nekog novog sveta u kome još uvek vlada mir i osećanje spokoja.
Fotografija: Jovana Kostić
Dan prvi- Fića i prelepe plaže Ibice
Na aerodrom smo stigli rano, oko 8 i odmah se zaputili ka Sant Antoniju u kome se nalazio hotel koji smo nedelju dana pre toga rezevisali. Hotel je obećavao, prostrana soba, bazen, pogled na luku i na samo 200 metara od čuvenog Kafea del Mar. Uzbudjenje je raslo, konačno ćemo videti taj Kafe del Mar čije smo chill out mikseve toliko puta slušali. Deluje nestvarno da ćemo sesti u taj kafić i sa njegove terase posmatrati zalazak sunca. Autobus L9 koji nas sa aerodroma vozi u Sant Antoni je prilično pun i posle nekih 45 minuta ne baš najsjajnijeg puta, stižemo u Sant Antoni. Kao i uvek, sve zavisi od onoga što očekujete i odakle dolazite. Malo mesto na obali mora ima ogroman broj hotela, restorane načičkane jedan do drugog, šetalište uz marinu i neku plažu koju zaista treba zaobići jer na Ibici postoji toliko lepših. Sve u svemu, nije najlepše mesto na svetu ali je dobra baza za obilazak ostrva jer je smeštaj znatno jeftiniji nego u Ibici.
Fotografija: Jovana Kostić
Ubrzo shvatamo da bez auta nećemo uspeti ništa da obidjemo jer postoji toliko plaža koje treba videti a autobusom bi bilo nemoguće stići na više od dve za jedan dan. Odlučujemo da iznajmimo auto na jedan dan i da obidjemo što više. Iznajmljivanje Fiata 500 za jedan dan u rent-a-car agencji Moto Luis, koju smo opet našli na preporuku našeg poznanika Davida iz kafića Raw to go sa početka ove priče košta 34 evra uz osiguranje od 10 evra koje smo dodali u slučaju da auto bude izgreban ili mu se nešto desi. Ono što je veoma zanimljivo a čemu smo se čudili je da vam u agenciji kažu da auto nikada ne zaključavate jer, naročito na plažama, su česti slučajevi obijanja automobila, pa da lopovi ne bi razbijali stakla, najbolje je da ostavite otvoren auto. Oni će ga pregledati i kad vide da ništa niste ostavili, samo će otići. Budući da dolazimo iz Barselone gde su kradje toliko učestale, nismo bili u stanju da se opustimo već smo auto konstantno proveravali.
Dakle, naš plan za taj dan se sastojao iz posete raznim plažama koje smo prethodno obeležili na mapi: Kala Grasio (Cala Gració), Kala Konta (Cala Conta), Kala d’ort (Cala d’Hort), Kala Vedelja (Calla Vedella) i Kala Saladeta (Cala Saladeta).
Kala Konta nas je definitivno ostavila bez reči. Spuštajući se lagano putem ka plaži, nismo bili spremni na ono što nas je očekivalo. Predivne nijanse plave boje mora smenjivale su se ka horizontu, od bledo tirkizne do najtamnije teget, stapajući se sa plavetnilom neba i čineći nas da u neverici protrljamo oči. Plaža je izuzetno popularna i čak na početku sezone prepuna ljudi, zaklonjena je od vetra malom stenom niz koju se sa puta spuštate da biste došli do nje. Kako bi se stopio sa ambijentom, mali kafić koji pušta chill out muziku, napravljen je skoro u steni i savršeno se uklapa u opuštenu atmosferu koja tu vlada. Teško je otići sa ove plaže kada jednom vidite njenu lepotu, to plavetnilo vuče da ne odvajate pogled od njega…Teško je zamisliti da postoji još nešto lepše od toga na relativno malom ostrvu.
Fotografija: Jovana Kostić
Put nas odvodi sa predivne plaže i naš Fića nas vodi kroz brdovite puteve sa kojih puca pogled na prelepo more. Zatim se put spušta ka još jednoj uvali, Kala Vedelja, sa ušuškanim hotelima i malenom plažom koja još iz automobila pruža osećaj mira i spokoja. Na plaži se nalazi i restoran čiji su nam suncobrani pružili zaklon od sunca koje je pržilo. Neverovatan je osećaj tog mira i spokoja koji vlada na ostvima. Imate utisak da je svet prestao da postoji a sa njim i svi problemi i da je vreme stalo i ostavilo vas da uživate u idiličnom okruženju.
Fotografija: Jovana Kostić
Kao i prethodnu, i ovu plažu je bilo teško ostaviti i zaputiti se ka poslednjoj koju smo tog dana stigli da obidjemo. Kala d’Ort je bila jedna od onih plaža čija se slika provlačila po instagramu i koju smo obeležili kao onu koju moramo obavezno posetiti. Sa nekoliko stena koje su izvirivale iz mora podsećala je na one toliko puta slikane plaže na Tajlandu da je bilo nemoguće ne posetiti je. Jedva nalazimo mesta da se parkiramo, spuštamo se pešaka niz strmi put i dolazimo do plaže koja nas čašćava prelepim pogledom. Sama plaža, naprotiv, nema mnogo toga da ponudi jer je prekrivena nekim osušenim algama i ne deluje specijalno privlačna zbog toga, ali zbog samog pogleda zaista vredi doći.
Fotografija: Jovana Kostić
Veče završavamo povratkom u Sant Antoni i obaveznom šetnjom do kafea del Mar da, sa ostatkom turista, uživamo u zalasku sunca i nakon toga žurkama koje za mnoge turiste predstavljaju pripremne žurke pre odlaska u klubove.
Fotografija: Jovana Kostić
Drugi deo teksta o Ibici možete pročitati ovde.
