Dan drugi- rajska Formentera na skuteru
Osvanuo je dan koji je predstavljao ostvarenje moje davnašnje želje da posetim Formenteru, ostrvo koje se nalazi pored Ibice a koje je poznato po svojim, još uvek relativno divljim plažama, tirkiznoj boji vode i ne prevelikom broju turista. Plan za ovaj dan podrazumevao je odlazak u Ibicu odakle bismo uzeli brodić koji bi nas sa plaže Figeretas (Figueretas) prevezao na Formenteru za nekih sat vremena. U Sant Antoniju, kao i na ostatku ostrva, postoje agencije koje vam, uz kartu, obezbedjuju i skuter koji uzimate u agenciji na ostrvu i na taj način ste rešili problem njegovog obilaska. Ova agencija nalazi se odmah pored rent-a-car agencije u kojoj smo iznajmili auto prethodnog dana. Cena dve karte sa skuterom iznosi 59 evra.
Sa Formenterom je sličan problem kao i sa Ibicom, što se obilaska tiče. Kada stignete na jednu plažu, biće vam teško da se odvojite od te lepote, a svaka plaža je zaista lepša od one prethodne. Plaža Es Pujols (Puyols) bila je prva koju smo posetili. Još jedno oduševljenje, zaljubljivanje u njen beli pesak i tirkiznu vodu, slikanje, snimanje, sunčanje. Ne znam da li postoji još neko mesto sem Santorinija koje mi je izazvalo toliko uzvika oduševljenja u jednom danu. Ili to samo znači da sam premalo putovala? Uglavnom, posle nekog vremena teška srca smo odlučili da je vreme da se nastavi obilazak.
Fotografija: Jovana Kostić
Ovoga puta nešto sasvim drugačije. Sa fotografija sa Pinteresta prepoznala sam drveni put koji je vodio na plažu koja je bila prilično divlja, delimično pokrivena suvim algama i gotovo prazna. Osećaj da ste sami na jednom takvom mestu zaista je nestvaran. Kao na izolovanom ostrvu gde nema ničega, uživali smo neko vreme u tom miru, neželeći da nastavimo put.
Fotografija: Jovana Kostić
Pored ove, nalazi se još jedna njoj veoma slična plaža Punta d’es Trukadors (d’es Trucadors) kojom smo samo prošetali i nastavili u pravcu Ses Iljetes ili Iljetas, još uvek nisam sigurna da li izgovaraju reči kao Katalonci ili ne (Illetes), navodno najpoznatije plaže. Ovoga puta, gomila turista ukazivala je na to da je ovo poznato mesto i, zaista, ostali smo očarani. Da sam bila na Sejšelima ili Karibima možda ne bih bila tako očarana, ali ova plaža je zaista jedna od najlepših koje sam ikada videla. Sitni, beli pesak, svetlucao je na suncu pod tirkiznom vodom koja je na nekim mestima bila prošarana tamno teget nijansama koje je dobijala od algi koje su rasle pod vodom. Ovakvu boju vode i peska zamišljam samo na tropskim ostrvima, nekako Evropa nije baš sinonim za njih. Ali, ova plaža je dokaz da delići raja postoje i ovde i da su nam bukvalno na dohvat ruke. Plaža se dosta razlikuje od prethodnih jer je puna turista ali čak ni oni ne remete njenu lepotu i mir. Sve je na Formenteri napravljeno u skladu sa prirodom, ne dozvoljava se ni preveliki broj turista, tako da ništa ne može da vam pokvari doživljaj prelepe prirode.
Fotografija: Jovana Kostić
Poslednja plaža koju smo na Formenteri obišli, Kalo de Sant Agusti (Caló de Sant Agustí), nalazi se na oko 9 kilometara od ses Illetes i na Davidovu preporuku smo odlučili da je posetimo. Put se malo odužio, stigao nas je umor i kada smo već stigli do nje bili smo preumorni da bismo uživali pa smo se, malo razočarani, vratili u luku i brodićem nastavili put ka Ibici a onda i ka Sant Antoniju da bismo još jedan zalazak sunca proveli kraj Kafea del Mar.
Fotografija: Jovana Kostić
Fotografija: Jovana Kostić
Dan treći- grad Ibica, morski duh i šarm starog grada
Fotografija: Jovana Kostić
Poslednji dan odmora uvek je rezervisan za razgledanje nečega što smo već videli i obično se njegov veći deo svede na čekanje polaska na aerodrom. U ovom slučaju nije bilo baš tako. Obilazak samog grada Ibice ostavili smo za poslednji dan jer smo odlučili da iz njega odemo na aerodrom direktno i ne vraćamo se u Sant Antoni. Ovaj dan je bio odredjen za uživanje, panoramsko razgledanje grada i kupovinu poklona i suvenira.
Grad se sastoji iz starog utvrdjenja i novog, modernijeg dela koji predstavljaju dve potpune suprotnosti i daju neverovatan šarm ovom gradu. Stari grad se nalazi na brdu opkoljen debelim zidovima i u sebi krije jedan potpuno drugačiji svet, kao da ste se vremeplovom vratili kroz vreme. Niske, bele kućice sa plavim prozorima i vratima zbijene u uskim ulicama svedoče o nekim davnim vremenima a debele zidine su potisle svu buku i žagor užurbane luke i grada. Ovde vlada mir i spokoj u kome možete uživati na terasama živopisnih restorana i kafića.
Fotografija: Jovana Kostić
Sa vrha brda pruža se pogled na panoramu grada i more. Bela, kajsija i plava boja dominiraju nad svim ostalim bojama i savršeno se uklapaju. Iz mirnog starog grada put nas vodi nazad ka užurbanom centru gde obilazimo uske ulice, pokušavajući da, medju brojnim tezgama na kojima se prodaju suveniri, pronadjemo predmet koji će nas zauvek podsećati na ovo mesto. Svuda je buka, muzika, priprema za žurke, kafići su tesno pribijeni jedni uz druge, sve je ovde podredjeno uživanju. Ipak, vreme je da se krene ka aerodromu. Autobus L10 je brz, treba mu oko 25 minuta da stigne do aerodroma sa koga ubrzo polazi i naš avion. Došlo je vreme da ostrvu kažemo zbogom, do neke sledeće prilike. Uživali smo, poneli sa sobom prelepa sećanja i Ibica će, definitivno, biti mesto kome ćemo se često vraćati.
Fotografija: Jovana Kostić
Prvi deo priče o Ibici možete pročitati ovde.
