2.07.2016.Imerovigli –Znaš, zamislila sam želju, rekla sam mu. Poželela sam da ovaj trenutak potraje zauvek, da se izgubimo u vremenu i ostanemo zarobljeni na ovom savršenom mestu, kao dva slučajna prolaznika uhvaćena na fotografiji.Nije ništa odgovorio, samo se još bliže primakao ogradi terase, kao očaran plavetnilom mora i neba koji su se negde tamo daleko stapali sa horizontom.-Misliš da ćemo se još nekada vratiti ovde? upitala sam.-Naravno, odgovorio je. Jednog dana, kada budemo imali nekih 60 godina, iznajmićemo sobu u hotelu sa najlepšim pogledom na liticu i još jednom ćemo doživeti magiju Santorinija.-A do tada? upitala sam opet.-Do tada ćemo tražiti…
Kada kažem Santorini, pomislim na belu i plavu boju. Belu, boju malenih kuća i hotela koji se sa litice nadvijaju nad beskrajno plavim morem i plavu, boju predivnog Egejskog mora i potpuno vedrog Grčkog neba. Santorini je jedno od onih bajkovitih mesta koja celog života sanjamo, ali nikada ne verujemo da ćemo zaista posetiti. Santorini je ostrvo koje prvenstveno asocira na luksuz, tek venčane bračne parove na medenom mesecu koji poziraju pred belim crkvama sa plavim krovovima ili se sunčaju pored zelenkasto plavkatih bazena na ivici litice sa koje puca pogled ka vulkanu i predivno plavom moru po kome krstare brodovi…Sa tom…
