Otkako sam jutros otvorila oči osećam neku nezadrživu želju da putujem, da lutam nepoznatim ulicama dok mi od umora ne otkažu noge, da fotografišem zanimljive zgrade i prolaznike, da na svakom brdu nadjem savršeno mesto sa pogledom na grad i probam njihov najpoznatiji slatkiš. Srećan je onaj ko putuje, ko je obišao više različitih kontinenata, onaj ko se popeo na Maču Pikču, surfovao u Australiji, obišao piramide u Egiptu, ronio na Baliju, popio kafu u Italiji i proveo dan na Menhetnu. Srećan je i bogat. Putovanja vraćaju u život, uče važnim životnim lekcijama, stavljaju na probu našu snalažljivost, sposobnost komunikacije i…
Danas sam se opet vratila u Amsterdam. Toliko me je očarao da mu se vrlo često vraćam u mislima i, šetajući njegovim kanalima, bivam prenesena u zlatni XVII vek kada je ovaj grad bio na vrhuncu moći. Pred mojim očima nižu se slike iz prošlosti dok pokušavam da vešto izbegnem bicikliste koji jure ka meni bez ikakve namere da uspore ili da se, ne daj Bože, zaustave. A onda, kada se umorim od šetnje i užurbanog grada, spas pronalazim u veganskoj poslastičarnici sa ogromnim izlogom koji gleda na kanal i naručujem veliko parče veganske Snikers torte. Mmmm kakvo uživanje… Vraćam se iz…
