Oduvek volim Italiju. Nekako na samu pomisao na tu zemlju mi zaigra srce i spremna sam da ovog trenutka uskočim u avion i odem u bilo koji njen grad, da u nekom baru s nogu popijem latte macchiato i izgubim se lutajući nepoznatim ulicama. Ima nečega u tom jeziku koji podseća na pesmu, u vazduhu u kome vlada haos, vika i buka, u njihovim picama i pasti i kremastim i tako neodoljivim slatkišima. Kažem reč Italija i već osetim miris kafe, one prave, italijanske kafe u kojoj se uživa, kafe sa kojom se ne može meriti nijedna druga. Kafu sam zaista…
Leto je skoro na izmaku i to u meni izaziva pomešana osećanja. S jedne strane me čini tužnom jer se uskoro završavaju vikendi na plaži, izležavanje na suncu i kupanje u moru, a srećna sam jer je jesen na neki način novi početak, trenutak da se nešto promeni, da se krene na trčanje, nadje novi posao, da se zavijem u ćebe kada je siv i sumoran dan i gledam neku romantičnu komediju uz šolju tople čokolade… Ipak, pre nego sto se leto potpuno završi, želim da ga još makar malo produžim, da još koji dan provedem lenčareći na plaži i uživam u zracima sunca na…
Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin, izreka je koje se doslovno držim na svim putovanjima a ovoga puta držim je se i bukvalno. Kada dodjete u Rim, nemojte samo obilaziti najpoznatije spomenike i utopiti se u grupu turista od kojih većina, čini mi se, i nije toliko zainteresovana za istoriju spomenika, priču koja stoji iza te grandiozne gradjevine već se samo kreće od mesta do mesta praveći stotine slika a ne uživajući zaista u onome što vidi. Probajte da skrenete u manje ulice, da potražite ne tako poznate spomenike, da popijete kafu ili pojedete picu u nekom zavučenom malom restoranu…
