Oduvek volim Italiju. Nekako na samu pomisao na tu zemlju mi zaigra srce i spremna sam da ovog trenutka uskočim u avion i odem u bilo koji njen grad, da u nekom baru s nogu popijem latte macchiato i izgubim se lutajući nepoznatim ulicama. Ima nečega u tom jeziku koji podseća na pesmu, u vazduhu u kome vlada haos, vika i buka, u njihovim picama i pasti i kremastim i tako neodoljivim slatkišima. Kažem reč Italija i već osetim miris kafe, one prave, italijanske kafe u kojoj se uživa, kafe sa kojom se ne može meriti nijedna druga. Kafu sam zaista…
Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin, izreka je koje se doslovno držim na svim putovanjima a ovoga puta držim je se i bukvalno. Kada dodjete u Rim, nemojte samo obilaziti najpoznatije spomenike i utopiti se u grupu turista od kojih većina, čini mi se, i nije toliko zainteresovana za istoriju spomenika, priču koja stoji iza te grandiozne gradjevine već se samo kreće od mesta do mesta praveći stotine slika a ne uživajući zaista u onome što vidi. Probajte da skrenete u manje ulice, da potražite ne tako poznate spomenike, da popijete kafu ili pojedete picu u nekom zavučenom malom restoranu…
Večni grad, nekada prestonica moćne imperije, grad koji je pre dve hiljade godina imao preko milion stanovnika, grad protkan istorijom, moćni grad sa obala Tibra koji svojom grandioznošću ostavlja bez daha, glavni grad Italije, Rim. On je taj italijanski šmeker na vespi, ležerno skockan, opušten, svoj…Suvišno je reći zašto ga treba posetiti, razloga je koliko i ostataka stare Rimske imperije, lepotu kojom odiše na svakom koraku teško je prevazići. I, mada sasvim slučajno odlučujemo da ga posetimo jer smo oboje već bili u Rimu, ubedjeni smo da će nas ponovo očarati.Ispostavilo se da bi povratak sa Santorinija preko Rima sa dvodnevnim…
