Ah! mali prinče, razumeo sam, najzad, tvoj mali život pun sete. Uživanje u blagim sunčevim zalascima bilo je dugo vremena jedina tvoja razonoda. Ovu novu pojedinost saznao sam četvrtog dana ujutru, kad si mi rekao:
Veoma volim zalaske sunca. Hajdemo da gledamo sunčev zalazak…
Ali, treba čekati…
Šta treba čekati?
Čekati da sunce počne da zalazi.
Bio si najpre vrlo iznenadjen, a zatim si se nasmejao samom sebi. I rekao si mi:
Stalno mislim da sam kod kuće!
Doista. Kada je u Sjedinjenim Američkim Državama podne, ceo svet zna da u Francuskoj sunce zalazi. Bilo bi dovoljno preleteti za minut u Francusku da bismo prisustvovali sunčevom zalasku. Na žalost, Francuska je isuviše daleko. Ali na tvojoj maloj planeti bilo je dovoljno da svoju stolicu povučeš nekoliko koraka i da posmatraš suton kad god zaželiš…
Jednog dana sam video četrdeset i tri puta kako sunce zalazi!
A malo posle si dodao:
Znaš… kada je čovek tužan, onda voli zalaske sunca…
Zar si bio toliko tužan onog dana kada je sunce zalazilo četrdeset tri puta?
Ali mali princ ne odgovori.
Antoan de Sent Egziperi (Antoine de Saint-Exupéry)
Mali princ
