Dugo nisam pisala o Barseloni, tačnije, gotovo da uopšte nisam pisala o njoj. Čini mi se da je lakše, nakon posete nekom drugom gradu, da napišem tekst, podelim fotografije i napravim video, jer sam puna utisaka i želim da što pre opišem sve ono što sam doživela za tih nekoliko dana. Ali, kada živite u nekom gradu, stvari postanu malo drugačije. Posle nekog vremena, grad prestanete da posmatrate očima turiste i, malo po malo, počnete da ga doživljavate kao svoj. Vremenom prestanete da, prolazeći pored glavnih turističkih atrakcija, zadivljeno gledate u njih jer postanu deo vaše svakodnevice i zaboravite da su uopšte tu. Koliko sam samo puta prolazila pored Gaudijeve Kuće Batljo (Casa Batlló) dok sam išla na posao i, umesto da je pogledam, samo sam u sebi proklinjala gomilu turista od kojih ne može da se prodje, uopšte ne konstatujući šta se tu nalazi. Koliko sam samo puta zaboravila da ovaj grad ima plažu ili leti nisam otišla na kupanje jer je “voda suviše prljava”, “ogromna je gužva” i, meni najdraža, rečenica “gradska plaža nije isto što i normalna plaža, nemate taj osećaj da ste na moru kada ležite na njoj”. I to kažem ja koja sam nekada maštala da živim u gradu na moru i mislila da je Barselona najsavršeniji grad na svetu.
U svakom slučaju, ne mogu da poreknem da, bez obzira na sve ružno što ona, kao i svaki veliki grad, nosi, postoje trenuci kada me zaista ostavlja bez daha. To su oni trenuci kada shvatim koliko sam zaista srećna što se ovde nalazim, kada sa vrha nekog brda ugledam ceo grad okupan suncem koje se, kao u ogledalu, ogleda u Mediteranu i kada shvatim da je sve ono što me ovde muči i odbija u stvari nebitno.
Želela sam da vam pokažem ovaj, sada moj, grad, da kroz ovaj kratak video vidite najvažnije turističke atrakcije na koje često zaboravljam, a koje su, zaista, vredne pomena. Sigurno ću vam uskoro pokazati grad i iz drugog, manje turističkog ugla, ali za sada uživajte obilazeći ono što je u njemu najpoznatije.
