“Hajdemo u Amsterdam!”, uzviknula sam kada sam na sajtu Vuelinga ugledala prilično jeftine karte do Amsterdama koji se već nekoliko poslednjih godina nalazi na našoj listi želja. Svake godine na listu dodamo neke nove destinacije, precrtamo one koje smo posetili i nekako mi se čini da svake godine lista postane duplo veća i izgleda gotovo nemoguće da ćemo ikada posetiti sve destinacije sa nje. Bila je sredina decembra a karte za januar su bile neverovatno povoljne. U poslednje vreme se pojavilo tako mnogo jeftinih letova da, čini mi se, nikada nije bilo lakše putovati. Dakle, Amsterdam, here we come!
Ono što se obično desi kada nadjete jeftine karte je da vas prilično neprijatno iznenade cene hotela. Amsterdam, kao jedna od najpopularnijih destinacija Evrope, ima neverovatno mnogo hotela ali preovladjuju oni skuplji, naravno. Na Airbnb-ju je situacija bila slična tako da smo, posle mnogo traženja, na sajtu Bukinga pronašli presladak hotel koji se nalazio jako blizu Rajks muzeja u, po meni, najlepšem delu Amsterdama. Alfred hotel preporučujem od sveg srca, ima prilično veliki broj soba, većih i manjih, prilagodjenih različitim budžetima koje su moderne, čiste i sa zasebnim kupatilom.
Fotografija: Jovana Kostić
Do glavnog gada Holandije iz Barselone se stiže za oko sat i 40 minuta. Aerodrom Šiphol je od centra grada vozom udaljen oko 20 minuta, dok se do našeg hotela, koji je bio malo dalje od centra, stiže autobusom broj 197 za nekih pola sata.
U Holandiju smo krenuli sa željom da je što bolje upoznamo (onoliko koliko je moguće za 4 dana), da saznamo što više o njihovom načinu života, cenama stanova, prosečnoj plati, ukratko o tome kako žive ti Holandjani koje smatraju jednom od najsrećnijih nacija na svetu. Bez obzira na stotinak fotografija i emisije raznih putopisaca koje smo pregledali pred put, ne umem i dalje da opišem koliko nas je Amsterdam opčinio svojim izgledom, zgradama iz XV i XVI veka i preslatkim uskim kanalima. Amsterdam je, poput Venecije, nešto potpuno drugačije u odnosu na ostale gradove Evrope, predstavlja neverovatni spoj stare arhitekture i novog duha, na trenutke je miran i romantičan, a na trenutke urban i užurban poput Njujorka. Prvi utisak je definitivno da su Holandjani jako opuštena i napredna nacija i da je Amsterdam veoma “zdrava sredina” za život, ukoliko mogu tako najjednostavnije da ga opišem. Naravno, uvek treba imati u vidu da, kada u neki grad odete kao turista i kada u njemu živite su dve potpuno različite stvari, ali prvi utisak je bio da je ovo grad u kome je lako živeti, gde je sve okrenuto zdravom načinu života, vežbanju, zdravoj ishrani… Jedini problem je što je generalno skuplji za život, ali, nažalost, takvo je stanje u većini Evropskih metropola.
Fotografija: Jovana Kostić
Njegova priča počinje u XII veku kada se grad, čiji današnji naziv vodi poreklo od nekadašnjeg naziva Amstelredamme i znači brana na reci Amstel i razvio, najpre kao malo ribarsko selo, oko brane na reci Amstel. Grad je postao jedna od najvažnijih luka u XVII veku, u vreme zlatnog doba Holandije, a znatno se povećao u XIX i XX veku i danas ima oko milion i 300 hiljada stanovnika. Amsterdam se sastoji iz centra koji je okružen kanalima a glavna ulica koja vodi od železničke stanice nekada je i sama bila kanal. Ukoliko ste krenuli u obilazak grada sa železničke stanice, sa njene leve strane nalazi se stari kvart poznatiji po nazivu kvart crvenih fenjera po kome je, čini mi se, Amsterdam i najpoznatiji. Ovaj deo grada je dosta prljaviji i manje očuvan, verovatno iz razloga što je okrenut samo turistima dok Holandjani ovde ne zalaze. Mnogi u Amsterdam dolaze da bi videli baš ovaj deo grada, uske ulice sa velikim izlozima u kojima sede devojke u donjem vešu i poziraju pred prolaznicima. Fotografisanje je ovde zabranjeno i to će vam svuda staviti do znanja. Prostitucija je legalizovana i to je jedan od načina da Holandjani pokažu koliko su napredni i brinu o svim slojevima društva.
Fotografija: Jovana Kostić
Nakon posete kvartu crvenih fenjera, koji nas je prilično iznenadio moram priznati (a mi živimo u Barselni i nagledali smo se svega i svačega, najblaže rečeno) zaputili smo se ka ulici Kalverstraat koja, poput La Ramble, obiluje turistima. Najbolje vreme za posetu ovoj ulici je rano ujutru, kako bi se izbegla reka ljudi koja onemogućuje da se ovde uživa u bilo čemu sem, možda, šopingu.
Ukoliko više volite malo autentičnije butike, umetnost ili jednostavno želite da pobegnete od gomile turista, obavezno obidjite 9 ulica ili De Negen Straatjes. Ovaj deo grada je prelep i zaista ne znam da li je lepši danju, kada zasija u svoj lepoti i hiljadu boja ili noću, kada se, pod uličnim svetlima, pretvori u scenu iz romantičnog filma.
“Koji muzej da posetimo?” zapitali smo se. Izbor muzeja je veliki a najpoznatiji su definitivno Van Gogov i Rajks muzej. Cene ulaznica su oko 17 evra po osobi ali ih mi na kraju nismo obišli jer smo zaključili da imamo premalo vremena. Ispred Rajksmuzeja smo se ipak slikali ispred slova Iamsterdam, jedva došavši na red od ogromnog broja turista. Definitivno treba doći ranije, kada još nema mnogo ljudi kako bi moglo da se uživa u prelepom platou ispred muzeja i pogledu na divne zgrade koje ga okružuju. Kada u neki grad dodjete na svega nekoliko dana, spisak mesta koja treba posetiti je ogroman a vremena nema mnogo. Zato uvek pokušavamo da obidjemo najznačajnije delove grada sa turističke tačke gledišta kao i da pronadjemo delove u kojima žive lokalci i gde turisti ne zalaze kako bismo probali da uhvatimo makar delić slike svakodnevnog života tih ljudi.
Fotografija: Jovana Kostić
Fotografija: Jovana Kostić
Sa turističke tačke gledišta, jedna od najvažnijih stvari definitivno je kuća Ane Frank u kojoj se jevrejska porodica Frank skrivala od nacista u okupiranom Amsterdamu za vreme drugog svetskog rata. Trinaestogodišnja Ana sa svojim dnevnikom postala je jedan izdvojeni glas iz miliona jevreja koji su izgubili živote i pokazala je sve strahote ljudi koji su se skrivali, pokušavajući na taj način da izbegnu sigurnu smrt. Nažalost, porodica je pronadjena i završila u konentracionom logoru, Ana je umrla samo nekoliko nedelja pred kraj rata i preživeo je jedino otac Oto Frank koji je pronašao njen dnevnik i objavio ga.
Fotografija: Jovana Kostić
Još jedno od veoma zanimljivih mesta koja treba posetiti je Begijnhof, nekadašnji manastir u kome su živele kaludjerice i koji se nalazi okružen jednim od najstarijih kuća u Amsterdamu. Grupe turista koje posete manastir svakodnevno imaju prilike i da iz dvorišta posmatraju ove nestvarne zgrade koje izgledaju kao iz bajke i da potajno zavide njihovim stanarima. Makar sam im ja zavidela na bajkovitom mestu na kome žive.
Fotografija: Jovana Kostić
Četiri dana u Amsterdamu zaista nije dovoljno da se detaljno obidje sve što postoji u gradu, makar po mom mišljenju, ali smo zaista pokušali da vidimo sve što smo smatrali zanimljivim i bitnim. S druge strane, imali smo mogućnosti da jedan dan posvetimo poseti Hagu, Ševeningenu i Roterdamu i to smo, naravno, iskoristili. Iz Amsterdama smo se vozom zaputili u Hag u kome se nismo previše zadržavali, već smo prošetali njegovim starim delom nakon koga smo se obišli Madurodam, najveći park minijatura u Evropi. To je, ujedno, i bila moja prva poseta ikada nekom parku minijatura i moram da priznam da mi se jako dopala ideja da se u minijaturi prikažu najznačajniji gradovi i sela Holandije i mislim da je to odličan način da se upoznate sa ovom zemljom i na jednom mestu vidite sve najvažnije što ona nudi a pritom se i zabavite.
Fotografija: Jovana Kostić
Fotografija: Jovana Kostić
Fotografija: Jovana Kostić
Iz Madurodama smo se zaputili u Ševeningen i, iako je bilo prilično hladno prošetali plažom i divili se ogromnom hotelu Kurhaus koji zamišljam kao sastavni deo nekog glamuroznog filma iz dvadesetih godina prošlog veka.
Fotografija: Jovana Kostić
Fotografija: Jovana Kostić
Nakon posete Ševeningenu, iz Haga smo metroom krenuli ka Roterdamu. Roterdam je grad koji je, za razliku od Amsterdama, bio ozbiljno uništen za vreme drugog svetskog rata tako da je većina novih zgrada izgradjena u američkom stilu, sa mnogo staklenih solitera sa kojih se pruža predivan pogled na grad. Tamo smo stigli verovatno u najidealnijem trenutku, kada je već pao mrak, pa smo zaista mogli da uočimo njegovu sličnost sa američkim gradovima punih visokih zgrada. Roterdam je inače prilična mešavina različitih kultura i socijalnih statusa ljudi jer je dosta jeftiniji od Amsterdama pa samim tim i priuštiviji imigrantima koji su odlazili iz svojih zemalja tražeći bolji život u Holandiji. Izmedju visokih solitera nalazi se i stari hotel Njujork odakle su prvi putnički brodovi odlazili u Ameriku. Iako prilično uništen za vreme drugog svetskog rata, deo starog Roterdama i danas postoji i u njemu se nalaze prelepe stare rezidencije koje predstavljaju neverovatan kontrast u odnosu na nove staklene zgrade.
Fotografija: Jovana Kostić
Fotografija: Jovana Kostić
Holandija je neverovatna zemlja, mala, ali puna mesta koja treba posetiti, puna gradova totalno različitih po arhitekturi, malih sela sa kanalima, polja lala i zumbula, to je zemlja u kojoj kiša pada 90% vremena a opet je tako prijatna za život. Njeni stanovnici smatraju se jednom od najsrećnijih i najopuštenijih nacija, bogati su a ne hvale se svojim bogatstvom, obrazovani su, gotovo svi govore engleski, vode računa o tome da žive što zdravije, od malena stiču radne navike i uče se da ne budu razmaženi i da u životu rade ono što ih čini srećnima. Ukoliko do sada niste bili u Holandiji, neka se obavezno nadje na vašoj listi želja, postoji dosta stvari koje bismo svi mogli da naučimo od njih.
Fotografija: Jovana Kostić
