Spoj starog i novog u portugalskoj prestonici

Spoj starog i novog u portugalskoj prestonici

Portugalija je zemlja koju smo odavno želeli da posetimo, a njen glavni grad, Lisabon, iz tudjih priča delovao je neverovatno privlačno. Grad mnogo vekova star, prebogat istorijom, prestonica nekadašnje kolonijalne sile koja se širila od Afrike do Brazila, pravljen je da bi pokazao moć i bogatstvo tadašnjih kraljeva.
Lisabon nas zadivljuje neverovatnom mešavinom novog i starog, bogatstvom kojim se nekada hvalisao i siromaštvom iz prošlog veka čije posledice jos uvek oseća i koje je vidljivo na svakom koraku. Istraživanja su pokazala da se prvo prisustvo čoveka na prostoru današnjeg Lisabona vezuje za VI vek pre nove ere, a svoj vrhunac grad dostiže u XV i XVI veku kada se, otkrićima Vaska da Game i Magelana, preko Afrike otvaraju novi putevi ka Indiji i portugalski moreplovci donose neograničene količine začina, zlata i dijamanata. Nažalost, stravičan zemljotres ga pogadja 1755. godine na praznik svih Svetih (istoričari smatraju da je bio jačine 8 stepeni Rihterove skale) i, u roku od nekoliko minuta, zemljotres, požar koji je nastao jer su u crkvama i svim kućama gorele sveće i ogromni talasi koji preplavljuju luku, odneli su preko 30.000 života, čineći taj dan najgorim u istoriji Lisabona.
Nad gradom dominira zamak svetog Djordja, ili Castelo Sao Jorge, izgradjen od strane Maura koji su ovom oblašću dominirali 400 godina. U XII veku, portugalski kralj Alonso Enrike proteruje Maure, osvaja zamak i pretvara ga u kraljevsku palatu koja vremenom dobija razne uloge da bi, nakon Lisabonskog zemljotresa, konačno bila napuštena. Sa zidina zamka pruža se jedan od najlepših pogleda na grad.
Nakon posete zamku, obavezno morate posetiti najstariju gradsku četvrt, Alfamu, koja se od samog zamka proteže do reke Težo i koja je stara preko hiljadu godina. Alfama je neverovatno živopisan deo grada, čini je bezbroj uskih i krivudavih ulica, tesno pripijenih zgrada i kuća gde svako svakoga poznaje i svi žive kao velika porodica. U Alfami možete naći bezbroj restorana sa tipičnom hranom i ateljee koji prodaju suvenire i slike na keramičkim pločicama kojima je ukrašena većina zgrada koje su gradjene nakon zemljotresa. Ukoliko želite da osetite duh Portugalije, savetujem vam da posetite neki od restorana i večerate uz zvuke fadoa, portugalske tradicionalne muzike. Sigurna sam da ovo iskustvo nikada nećete zaboraviti. Ja nisam ljubitelj fadoa jer smatram da je ova vrsta muzike izuzetno tužna, ali, u tome je njena čar.

Lisabon

Fotografija: Jovana Kostić

Nakon posete zamku i Alfami, možete se spustiti do centra grada (Baixa) koji, u stvari, predstavlja novi Lisabon, tj. deo grada izgradjen nakon zemljotresa.  Ovde se nalazi dosta restorana i prodavnica suvenira, ulice su široke a zgrade popločane keramičkim pločicama koje daju neverovatnu živopisnost ovoj gradskoj četvrti. Po mom mišljenju, Lisabon će vam biti ili prelep, ili vam se uopšte neće svideti. Na svakom koraku se vidi nekadašnje bogatstvo i sjaj ali i dugogodišnje siromaštvo koje je dovelo do toga da u Lisabonu danas ima preko 4.000 napuštenih zgrada koje su prilično zapuštene i stiče se utisak da će se mnoge od njih srušiti svakog trenutka. Šetajući glavnom ulicom, rua Agustom, videćete ogromni lift Santa Justa (Santa Žusta), koji je izgradjen 1901. kako bi spojio niži sa višim delom grada, odnosno deo Baixa sa trgom Karmo. Danas je lift u upotrebi ali samo od strane turista koji sa njegovog vrha uživaju u prelepom pogledu na grad. Pre nego što se zaputite u Bairro Alto, idite do kraja rua Agusta, prodjite kroz trijumfalnu kapiju Arco da Victória i prošetajte trgom Praça do Comércio. Zadiviće vas širina ovog trga, pogled na reku Težo i most (Ponte 25 de abril) koji spaja Lisabon sa Almadom, a izgradjen je 1966. godine od strane iste kompanije koja je napravila Golden Gate Bridge u San Francisku, na koji neverovatno podseća.

Tramvaj 28

Fotografija: Jovana Kostić

Tramvaj broj 28 će vas od trga Praça do Comércio odvesti u Chiado, nekada mesto okupljanja elite grada, gde na jednom mestu možete naći barove iz dvadesetih godina prošlog veka koje su posećivali tadašnji umetnici i pisci, poput A Brasiliera, druge kuće čuvenog pesnika Fernanda Pesoe kao i mnoštvo pozorišta, knjižara i prodavnica antikviteta.
Trotoari Lisabona su uski tako da ćete se mnogo puta naći i na ulici kojom prolaze tramvaji, automobili i turistički autobusi, ali sve to doprinosi slici živopisnog i užurbanog Lisabona.

Tramvaj

Fotografija: Jovana Kostić

Ukoliko želite da svoj boravak obogatite posetom muzeju, obavezno posetite Gulbenijanov muzej, jedan od najboljih muzeja u Lisabonu. Nepretrpan turistima, muzej vas vodi na put kroz vekove, od Egipatske i Sumerske civilizacije, preko stare Grčke, Maura koji su ovde vladali, kineske keramike koju su moreplovci donosili iz Kine, pa do slika Rembranta, Monea, Renoara kao i nameštaja Luja XIV i XVI.
Nakon posete Gulbenijanovom muzeju, posetite četvrt Belem do koje vas može odvesti tramvaj broj 15 sa trga Praça do Comércio. Belem je ostao neoštećen tokom Lisabonskog zemljotresa tako da su ga tadašnji kraljevi izabrali za mesto boravka. Belem je svedočanstvo o moćnim danima Lisabona i kraljevska palata se i dalje tamo nalazi. Ovde mozete posetiti samostan svetog Heronima tj Mosteiro dos Jeronimos, izgradjen od strane kralja Emanuela koji je vladao oko 1500. godine, a u znak zahvalnosti za otkriće novih teritorija preko okeana. Sam manastir predstavlja odraz bogatstva tog vremena i obiluje morskim motivima kao i raznim kulturnim uticajima toga doba. U njemu se nalazi grob Vaska da Game. U Belemu se još nalazi i Belemska kula koja je štitila Lisabonsku luku ali i bila poslednja tačka Lisabona koju su brodovi vidjali kada su odlazili, kao i prvo sa čime su se sretali kada su se u Lisabon vraćali noseći zlato i začine. Izgradjena je tako da svedoči o bogatstvu i moći Portugalije. Blizu kule Belem, nalazi se i spomenik otkrićima koji je izgradjen 1960. godine, na petstogodišnjicu smrti princa Henrija Moreplovca. Spomenik simbolično pokazuje kako su otkrića bila timski rad velikih istraživača poput Vaska da Game, kraljeva, pisaca slikara i crkve.
Za obilazak svih spomenika i delova grada od znacaja, trebalo nam je tri dana nakon čega smo odlučili da odemo van grada i posetimo Sintru, Kabo da roka i Kaškaiš.

Belem

Fotografija: Jovana Kostić

Sintra je malo mesto u koje se stiže polučasovnom vožnjom vozom koji polazi sa stanice Rosio a karta iznosi svega 2,45€. Gradić je veoma bogat istorijom i tu se nalazi kraljevska palata koja je služila kao letnjikovac kraljevima u XVIII i XIX veku, a do početka XX veka bila mesto koje su posećivale aristokrate i milioneri, umetnici, muzičari i slikari. Sintra je zaista prebogata palatama i zamkovima koje treba posetiti. Tu se nalaze nacionalna palata Sintre, Zamak Maura iz X veka, Zamak da Pena koji je pod zaštitom Uneska, a bio je letnjikovac kraljeva u XVIII i XIX veku. Izgradjen je u srednjem veku i predstavlja jedno od sedam čuda Portugalije. Ulaz u zamak kosta 14 €. Tu se još nalaze zamak Seteals, Montserrate i Convento dos Capuchos. Mi smo planirali da obidjemo Zamak Maura i Zamak da Pena ali, nažalost, uspeli smo da obidjemo samo zamak Maura jer nas je vreme onemogućilo da, zbog neverovatne magle, išta vidimo.

Mouros

Fotografija: Jovana Kostić

Iz Sintre smo se istog dana zaputili autobusom 434 u Kabo da Roka (Cabo da roca), najzapadniju tačku Evrope. Ovo mesto će vas ostaviti bez daha. Gledaćete besne talase Atlantskog okeana kako se razbijaju o stene na nekoliko desetina metara ispod vas, dok vetar nemilosrdno duva i razbija oblake nad vama, ostavljajući kristalno plavo nebo koje se na horizontu spaja sa plavetnilom okeana. Iz Kabo da Roka istim autobusom nastavite do Kaškaiša, nekadašnje ribarsko mesto na Atlantskom okeanu koje je krajem XIX i početkom XX veka, dolaskom kraljevske porodice, pretvoreno u aristokratsko. Prošetajte centrom, obidjite gradsku plažu de Rainha, dodjite do svetionika Svete Marije i uživajte u zalasku sunca u nekom od kafića na plaži. Naravno, ukoliko vam hladna voda nije problem, okupajte se u Atlantiku ili, kao ja, samo udjite do članaka. Pored Kaškaiša se nalazi Eštirol, još jedno simpatično primorsko mesto. Iz Kaškaiša i Eštirola do Lisabona će vas vratiti voz koji ide na Cais do Sodré (Kaiš do Šodre) odakle dalje možete uzeti metro. Naša poseta Lisabonu se ovde završila, nadam se da vam se dopalo ono sto ste čuli i videli i da će vaš boravak biti još nezaboravniji i lepši.

Kåbo da Roka-

Fotografija: Jovana Kostić

No votes yet.
Please wait...

1 Comment

  1. Suzana
    septembar 25, 2016 / 12:53 pm

    Hvala na divnom putovanju rečima i fotografijama. 🙂

    No votes yet.
    Please wait...

Ostavite komentar: